12. Regionalni forum organizovao je Klaster zdravstvenog velnes i spa
turizma Srbije uz podršku Centralne evropske inicijative, Ministarstva
trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije i Evropskog
udruženja banja.
Forum je okupio 20 uglednih govornika i ukupno 135 učesnika iz 11
zemalja CEI EU i zemalja koje nisu članice EU (Srbija, Slovenija, Italija,
Mađarska, Slovačka, Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina,
Hrvatska, Makedonija, Кina, Francuska).
Forum se odvijao u četiri sesije: Evolucija velnesa i velnesa u 21. veku,
Mentalno zdravlje i mentalni velnes, Oporavak velnes i banjskog turizma
i primeri dobre prakse i novih kompetencija evropskih medicinskih
banja.
Forum je otvorio državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i
telekomunikacija Žikica Nestorović. On je naveo da je Srbija lider na
Zapadnom Balkanu u razvoju banjskog turizma, zahvaljujući bogatstvu
termomineralnih voda, blata i njihovim izuzetnih lekovitih svojstava.
Nataša Ranitović se osvrnula na stanje u globalnoj velnes ekonomiji i
trendove do 2025. godine, rekavši da je procenjena vrednost ove
privrede 4,4 triliona USD i da su najviše pogođeni sektori velnes i
banjskog turizma. Tržišta koja najbrže rastu su fitnes tehnologija i
mentalni velnes.
Zbog pandemije, percepcija velnesa je promenjena promenjena od
opuštanja i bega od svakodnevice do brige o sebi . Velnes kao put ka
dobrostanju se odnosi na način razmišljanja, zdrave navike i naše

ponašanje u svakodnevnom životu. Mentalni velnes je sredstvo za
održavanje mentalnog zdravlja kroz prevenciju.
Pandemija Covid-19 može izazvati ,prema istraživanjima, epidemiju
kliničke depresije i anksioznosti jer je infekcija Covid-19 povezana sa
povećanim rizikom od poremećaja mentalnog zdravlja.
Velnes kao zdrav i aktivan način života važniji je nego ikad kao
prevencija hroničnih bolesti koje povećavaju rizik od kovid infekcije.
Prošle godine u Srbiji i evropskim banjama uvedeni postkovid programi
rehabilitacije.
Istraživanja sprovedena na reprezentativnom uzorku banjskih gostiju
pokazala su efikasnost postcovid programa rehabilitacije.
Programi postkovid oporavka podržani su od strane država i fondova
osiguranja u zemljama EU. Sada se rade i programi prevencije za
hronične bolesti koje će se naći na listama za banjsko lečenje. Programi
oporavka u banjama Evrope dobijaju na značaju u vreme pandemije i
postkovid oporavka.